Ella Fitzgerald i Louis Armstrong

Stara tvrdnja da se suprotnosti privlače ne bi mogla biti tačnija nego u slučaju pevačkog dueta Ella Fitzgerald i Louis Armstrong, čiji je zajednički album za Verve Records, krajem 50-ih godina, rezultirao nekim od najboljih i najomiljenijih džez dueta u istoriji muzike. Njihovi glasovi bili su poput satena i najgrubljeg materijala - Ella je bila prefinjena i milovala uho slušalaca svojim neverovatno nežnim vokalom, dok je Louis bio grub, gotovo rustikalan. U zvučnom smislu, Ella i Louis su se suprotstavljali na način koji se sigurno može opisati kao lepoticu koja se susreće sa zveri, a ipak je kontrast njihovih glasnih žica rezultirao muzičkom hemijom, koja je snimke učinila uverljivim i nezaboravnim.

Louis Armstrong i Ella Fitzgerald su prvi zajednički snimak uradili 1946. za izdavačku kuću Decca. U to doba, Ella, koja je tada imala 29 godina, bila je zvezda uzbudljive savremene džez scene, nakon što je šest godina ranije napustila grupu bubnjara Chick Webb-a. Louis, s druge strane, imao je 45 godina i uprkos padu popularnosti Nju Orleansovog džeza i velikog swing benda, nije izgubio status zvezde. Spajanje dva vrhunska pevača bilo je možda muzički brak zasnovan na praktičnosti. U saradnji s Haggartovim orkestrom, Ella i Louis su u duetu objavili singl "You Won’t be Satisfied (Until You Break My Heart)” prigušena balada, praćena živahnijim i razigranijim „The Frim Fram Sauce“. Uprkos popularnosti ovih snimaka, dvojac nije snimao u studiju (uglavnom zbog zauzetosti Armstronga) do četiri godine kasnije, kada su snimili „Can Any One Explain“ (No no no!) i  „Dream a Little Dream of Me“ za svoj sledeći singl.

Tri nova "Ella i Louis" singla pojavila su se u sporadičnim intervalima u naredne četiri godine, ali tek 1956, kada je producent i džez impresario Norman Granz stavio par u studio za projekat zajedničkog albuma, njihov potencijal kao saradnika je mogao potpuno da se ispolji.

Granz je bio glavni organizator projekta uspešne serije koncerata Jazz At The Philharmonic, koji je počeo 1944. godine, a kasnije se razvio u fantastične džez spektakle, gde su nastupale najveće zvezde ovog muzičkog žanra i putovali sve do Evrope, pa čak i Japana. Godine 1956. osnovao je novu izdavačku kuću pod nazivom Verve, posebno kako bi pokazao vrhunski talenat koji je posedovala Ella Fitzgerald. Neposredno nakon što je Verve nastao, Armstrongov ugovor s Columbiom je istekao, a njegov menadžer Joe Glazer, posredovao je kratkoročni ugovor s novom Granzovom filijalom trubača / pevača Nju Orleansa.

Ali Armstrongov prvi album za Verve nije bio, kao što su mnogi očekivali, album snimljen zajedno s njegovim popularnim koncertnim bendom, All-Stars. Umesto toga, Granz, koji je nameravao osvojiti mejnstrim Ameriku, želeo je ponovo spojiti Armstronga sa devojkom slatkog glasa iz  1946. godine. Bio je to vrhunac na kojem je Prva dama pesme, koja je prodala 100.000 primeraka debitantskog albuma za Verve „Ella Fitzgerald Sings The Cole Porter Song Book“ , u prvom mesecu objavljivanja početkom godine,  susrela Armstronga, ambasadora džez muzike.

Jedini problem koji se pojavio bio je zbog trubačevog intenzivnog i naizgled neprekidnog rasporeda svirki, tako da su njihove zajedničke sesije dogovorane u poslednjem trenutku, tako da nije bilo mogućnosti za probe. Čak i tako, Ella i Louis, uz pratnju  Oscar Peterson trija su se sjajno dopunjavali jer Eli nije smetalo da peva u  Armstrongovim tonalitetima i pored toga što gotovo uopšte nisu vežbali.

Prvi album „Ella And Louis“ izašao je u novembru 1956, a svojom besprekorno isporučenom kombinacijom šoua i džez standarda brzo je postigao uspeh i postao bestseler. Uzevši u obzir veliki komercijalni uspeh, nije bilo iznenađenje da je Granz ponovo spojio ove umetnike , ovog puta na proširenom dvostrukom albumu snimljenom tokom četiri letnja dana 1957. godine  „Ella i Louis Again“, na kojem ih je ponovo pratio Oscar Peterson Trio. Stilski su nastavili tamo gde je stao njihov prvi album, oslanjajući se na The Great American Songbook. Ono što je bilo drugačije je da je 7 od 19 pesama bilo solo izvođenje (4 Armstronga, 3 Fitzgerald).

Kasnije iste godine, par se ponovo okuplja za LP verziju orkestriranog materijala uzetog iz opere “Porgy & Bess”, objavljenog 1958. godine za Verve. Bilo je to poslednji put da su Fitzgerald i Armstrong zajedno snimali, ali su godinama kasnije zajedno nastupali na pozornici mnogo puta.

Tekst preuzet sa sajta: https://www.udiscovermusic.com/

Albume  Louis Armstronga potražite ovde.

Pogledajte katalog izdanja Ella Fitzgerald ovde.