Menu
Kalendar događaja
  • 08
    sep
    20h
    DJ Nikola Čuturilo
  • 14
    sep
    21h
    Milica & Mihailo akustik duo
    Veče posvećeno Amy Winehouse
  • 15
    sep
    20h
    Dare & Mare
    Leteći DJ cirkus
  • 21
    sep
    20h
    Veče posvećeno Milanu Mladenoviću
    Film "Limunovo drvo" i DJ Ivan Jevtović
  • 22
    sep
    21h
    Frano Lasić & Lole le Breton
Hot in Shop

Bojan Z: Zvuk vinila definitivno odgovara kvalitetno snimljenoj muzici, kao što je "Live In Theater Akzent"


6.9.2018.


Bojan Zulfikarpašić, poznat i kao Bojan Z jedan je od najvećih srpskih ali i evropskih džez pijanista koji živi i radi u Francuskoj. Važi za osobu sa kojom mnogi muzičari vole da sarađuju. Neke od najznačajnijih kolaboracija Bojan je ostvario sa Vasilom Hadžimanovim, Amirom Medunjanin, Vlatkom Stefanovskim, Nenadom Vasilićem ... Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada poput:  "Chevalier dans l'Ordre des Arts et des Lettres" (2002), "Musician of the Year" (2002), "European Jazz Prize" (2005) za najboljeg evropskog džez muzičara, "Album of the Year for Xenophonia" (2007) i druge.


1. Urednik etikete Metropolis Jazz, Vojislav Pantić, ispričao nam je jedan svoj doživljaj: „Ja sam na poslednjoj večeri džez festivala u San Sebastijanu izašao sa koncerta Emila Parisiena i Vensana Peranija i otišao da ih pozdravim jer su moji dobri drugari. U tih petnaest minuta druženja sa njima u nekom momentu jedan od njih je rekao: ’Nedavno smo svirali sa Bojanom’, a onda je drugi počeo da peva „Granu od bora“ kao da je sa tom temom odrastao u detinjstvu, u čemu mu se pridružio i prvi. Ja sam u stereo tehnici imao od Perisiena i Peranija „Granu od bora“ bez ijednog pogrešnog tona. Bojan Z je ostavio veliki trag u svetu kada dvojica vodećih francuskih muzičara mlađe generacije znaju bosansku sevdalinku napamet. Mnogo jako.“ 
Kako Vi vidite svoju ulogu u upoznavanju drugih sa balkanskom tradicionalnom muzikom?

Ubeđen sam da je u samoj srži i smislu džeza mešanje kultura, s manjom ili većom dozom poštovanja prema originalnim žanrovima koji se mešaju. Ja imam svoju životnu priču u kojoj je bilo logično preneti ono što sam primio, drugim ljudima, iz drugih podneblja i kultura. A čuti primer sa Peiranijem i Parisienom me ispunjava velikim zadovoljstvom jer otvoreno pokazuju koliko ih je moja muzika inspirisala.

2. Jednom prilikom rekli ste da Vam je kontrabas bio drugi školski instrument, da ste ga studirali četiri godine i da Vam to znanje i danas mnogo služi. U kom delu Vašeg stvaralaštva se oslanjate na ovo stečeno znanje?

Sve što sam u životu naučio i asimilirao mi je koristilo u određenim trenucima u životu. Znanje kontrabasa, pored toga što mogu pratiti svoje klavirske studente, dok mi ne izađu žuljevi (što je otprilike nakon 10 -15 minuta) je i u prilikama kada se na bini ne čuje bas kako treba, što je čest slučaj, a ja gledajući poziciju basistine ruke na instrumentu pogađam gde je i gde bi mogao odatle ići, pa me kontrabasisti voledu, baš…


3. Pored mnogobrojnih svetskih i domaćih muzičara, sarađujete i sa kontrabasistom Nenadom Vasilićem. Kada je vaša saradnja počela i kako biste je opisali? 

Sa Nenadom sam se upoznao kad je jednom prilikom došao u Pariz, seli smo na piće i ispričali se, te sam osetio da se radi o interesantnom čoveku, koji se muzikom bavi zbog pravih, umetničkih poriva i da nije folirant. Posle smo pojačali muzičku saradnju radeći godinama sa Amirom Medunjanin, i logično u skorim direktnim saradnjama koje su dovele do albuma o kome pričamo…


4. Posle tri vaša prva albuma na kojima je balkanski folklor imao dominantno mesto, Vaša muzička interesovanja su otišla drugim putevima. Na neki način, kao da vas je Nenad nasledio, predstavljajući danas najznačajnijeg promotera balkanskog džeza u svetskim okvirima. Šta je Vas odvuklo iz balkanske tradicije, i kako ocenjujete Nenadov doprinos na tom polju?

U Nenadovoj i mojoj priči ima i te kako zajedničkih tačaka, obojica smo krenuli da se bavimo tom fuzijom, kad smo se instalirali u inostranstvu, a to je neka vrsta psihoterapije i vraćanje kreativnog soka koji smo obojica primili pre odlaska u “pečalbu”. Naravno - Nenad to radi na svoj, a ja na svoj način, a rezultati jesu dopunjavajući… Ja, s druge strane, videći da je balkanski folklor samo jedna od mojih tačaka interesovanja, nisam hteo da upadnem u fioku “balkanskog eksperta u Francuskoj” jer to ne bi odgovaralo istini. Pored toga što imam znanje o toj muzici i toga da jesam bio među prvima koji su tu muziku predlagali džez muzičarima sveta, pre mene su tu bili Lala Kovačev i Vojin Draškoci, i naravno Duško Gojković... te sam se okrenuo i drugim ljubavima, kao što su rok zvuk i elektronika…


5. Koncert koji ste zajedno sa Nenadom održali 2016. godine u Beču snimljen je i objavljen pod nazivom Live In Theater Akzent. Šta je prema Vašem mišljenju izdvojilo ovaj koncert kako bi baš od njega nastao „live“ album?

Tu će Nenad definitivno biti od veće koristi svojim odgovorima, a ono što ja znam je da je koncertu prethodila samo jedna proba i ceo materijal je bio vrlo svež, te je rezultat vrlo zadovoljavajući, uzevši u obzir da je “old school” u smislu da smo posle minimalnog upoznavanja članova benda jednih sa drugima i minimalnog probanja uspeli odneti muziku na prilično veliku umetničku razinu.

6. Koncertni album snimljen je dan ranije pre nego što ćete ući u studio da snimite album Wet Paint, što nije uobičajeno. Šta je po Vama osnovno po čemu se razlikuju koncertni i studijski session? Posebno, kakva iskustva nosite iz saradnje sa Džerodom Kegvinom i Volfgangom Pušnigom?

Kao što malopre rekoh, minimalno poznavanje jedni drugih. Džeroda sam upoznao bukvalno dan pre, a Volfganga sam znao iz 90-ih kad smo par puta svirali zajedno sa Dhafer Youssefom i Lindom Sharock…ako me sećanje služi. Tako da je kod svih nas bio vrlo svež pristup i Nenadovom materijalu i zajedničkom muziciranju. Ja sam vrlo zadovoljan rezultatom.


7. Sa Nenadom Vasilićem radili ste i u okviru benda sa Amirom Medunjanin. Šta povezuje te dve muzičke situacije, a u čemu se najviše razlikuju?

Pa mislim da je Amiri bilo fino imati dvojicu bitnih “mozgova” koji su spajali balkan sa džezom i da je rezultat te kolaboracije doveo do par vrlo vrednih Amirinih albuma, a verujte mi da smo se i dobro zabavljali tokom mnogobrojnih koncerata i turneja na kojima smo bili. Najveća razlika je da je Nenad prekinuo, a ja nastavio raditi sa Amirom.



8. Live In Theater Akzent objavljen je i na vinilu. Šta mislite o objavljivanju džez muzike na ovom nosaču zvuka?

Mislim sve najbolje. Sam zvuk vinila je definitivno nešto što odgovara kvalitetno snimljenoj akustičnoj muzici kao i načinu slušanja muzike sa vinilnih ploča, gde čovek mora uzeti vreme i prostor da sedne i da posveti sat vremena aktu slušanja muzike, skoncetrisan, a ne u uobičajenom “multitasking-u” vozeći auto ili putujući vozom, na kompjuteru i slušalicama… doživljaj je vrlo drugačiji! A obaška i činjenica da čovek može da uzme omot albuma i da gleda slike velikog formata i da čita informacije o samom snimku, što se podosta izgubilo ovih dana.


9. Kakav je osećaj kada tema, čiji ste Vi autor, otvara vinilno izdanje?

Da bih mogao da Vam odgovorim na to, moraću prvo da dođem do vinila i da ga pustim, ali mi svakako ideja imponuje!



10. Da li možemo da se nadamo da će koncert, poput ovog u bečkom pozorištu Akzent, moći da vidi i domaća publika?

Ako bude sreće i providence iz kosmosa (u prevodu slobodnih termina i para…i dobrih klavira…) biće!


Vinil izdanje albuma "Live In Theater Akzent" možete nabaviti u Muzičkoj kući Metropolis i na našem online shop-u.



Autor: Metropolis Music / Tijana Milojević
Foto: promo fotografije sa koncerta u bečkom pozorištu Akzent